Ni o čemu u životu ne sanjam kao o svom domu
Ženi, deci, miru
Često mi prolazi mislima ta idilična slika
Kada kažem dom
Mislim na onaj poseban sklad u njemu
A i toplinu, poverenje, bliskost
Kada kažem žena
Ne mislim na bilo koju
Nego na onu sa kojom pogledom može da se razgovara
Kada kažem decu
Mislim na dva tri draga bića
I naše zajedničko učestvovanje u našem svemu
U učenju, druženju, putovanjima, igri
Tada i sve drugo ima smisla
Sve što je čovek radio svih predhodnih godina
Kada stvori svoje utočište
I pored svih strahova koje oseća
Da sve to neće biti kako treba
Da neće biti u stanju sve to da iznese
Ne vidim drugi put
Samo ne treba težiti tome po svaku cenu
Treba prvo naći odgovarajuću osobu
I odgovarajućeg sebe sa njom
A ne na silu
Treba biti spreman
To se oseti
Prvo u sebi
A onda pored nekoga
Verujem da je to najlepši mogući osećaj
Kada gradiš i stvaraš nešto
Veće od tebe samog
Što će ostati i posle tebe
