Stanković R. Slavica Šibalić: Umorna sam

Ni jedna strela nije pogodila cilj
Sve su otišle neznano kud
Kada su me grudi jako zabolele,
Pogledala sam i užasnula se!
Sve odapete strele su se kao bumerang
Vratile i zabole se u mene!
Sada vadim jednu po jednu
I svaku odjaučem i otplačem…
Izlečiću ja rane svoje, ali
Ostaće ožiljci, trajni, neizbrisivi.
Pa, ipak, teže mi od svega toga pada
Saznanje da nikome više verovati neću
Da nikome više neću ruku pružiti
Ni da se pozdravim, ni da pomognem
Jer me je ujeo onaj kome sam
Bezrezervno verovala.
Milosti u meni nema više.