Kako da ćutim, kada bih radije
Glasno imenom da te pozovem
Svojim dragim bićem da te nazovem!
Kako samo da gledam
Kad bih radije da te dodirujem
Da se uz tebe stišćem,
Da na dugo vreme spojimo usne
Dok ispod tebe ležim,
Kao najmekši dušek ti budem,
Da na mojim grudima odmoriš
glavu prepunu prizora ružnih
Da ih navalom strasti oteram
Da se nikada više ne vrate
Kako bi mogao da mi se predaš,
a ja radosno da te primam…
Sećam se kada smo se prvi put sreli:
Udario nas je ljubavni grom!
Munja nam presekla dah –
Stajali smo nemi…
Samo smo mi znali
Šta se u nama događa.
Posle ljubavnog groma i munje,
Stvorila se duga između tebe i mene
I spojila nas za sva vremena.
Posle toga je sve išlo svojim tokom:
Mirisao si moju kožu
Mrsio kosu, uranjao mi u oči
I popio sve sokove sa usta.
Pa kako sada da ćutim?!
Kako samo da te gledam,
Kada ludački čeznem za tobom?!
Još se u nama razlama jeka gromova
Munje sevaju i svetlimo u noći
Sakriveni iza naše duge
Volimo se uhodanim krugom
Bezbroj puta pripadamo jedno drugom
U samo u jednoj jedinoj noći
I završila se i ova još nije,
A već jedva čekamo kada će druga doći.
