Рођен у Пожаревцу 7. марта 1964. године. Основну и средњу школу завршио у Петровцу на Млави. У Београду завршио студије информатике, где сада живи и ради. Фотографијом се бави од школских дана. Излагао на више од 100 колективних и 48 самосталних изложби у земљи и иностранству (Етнографски музеј у Београду, Конак кнегиње Љубице, Руски дом у Београду, Галерија науке и технике САНУ, Палата Савета Европе у Стразбуру, Институт антропологије и етнологије у Варшави, Музеј народне уметности у Отрембусима код Варшаве, Музеј „Старо село“ у Сирогојну, Завичајни музеј Петровац на Млави, Народни музеј у Врању, Народни музеј у Пожаревцу, Историјски архив у Неготину, Музеј крајине у Неготину, Музеј понишавља у Пироту …). Добитник бројних награда и признања (три годишње награде УЛУПУДС-а, Признање „4. јун“ општине Петровац на Млави, Прва награда за колекцију слајдова и колекцију фотографија на Међународном салону ЖИСЕЛ, Грамата Епархије браничевске…). Фотографије и репортаже објавио у многим часописима (ЈАТ ревија, Политикин магазин, Лиса, Илустована политика, Slowo YU Polonii, Гласник ИНГ коморе…), књигама и монографијама (Србија, Лепе шуме Србије, Иконопис Врањске епархије, Храм Успења Пресвете Богородице у Панчеву, Српске светиње у Румунији …). Аутор је више од 30 тематских календара (Стари занати, Стара српска одликовања, 
Скулптуре и пластика на фасадама београдских здања, Народна архитектура Источне Србије, Природа долине Млаве, Шесто година Манастира Манасије, Манастири долине Млаве, Источна Србија, Небеска ризница-сведочанства Епархије Браничевске, 1700 година слободе црквене мисли и уметности браничевске еперхије, Хомоље, Бељаница , Кучај, слив Млаве и Ресаве, ТРАЈАЊЕ – ношње и обичаји, Природа Србије – између светлости и сенке, Источна Србија …). Бави се културом и традицијом Србије, Црквеном уметношћу изван Србије (Сент Андреја, Румунија, Хрватска, Манастир Хиландар…), родног краја-долине реке Млаве, Хомоља и истражује развој црквене уметности на тлу Браничевске епархије. 2 пута предлаган за награду Вукове задужбине и Вукову награду Културно-просветне заједнице Србије.
Ожењен супругом Снежаном, са којом има две ћерке: Јелену и Александру.
„Изложба о српском манастиру Хиландару на Светој Гори Атоској је мој скромни покушај расветљавања идеје родоначелника Свете лозе Немањића, великог жупана Немање ( Светог Симеона) и његовог сина, принца Растка Немањића ( Светог Саве), да оснују ову светињу и поставе темеље српске духовности и државности. Више од 800 година са овог светионика – Нојеве баркe српског духовног бића, молитвеним мислима отварају се путеви Србадији у целој Васељени. Ту се као у матичној ћелији чува код и одржавају дамари нашег постојања. Одавде увек можемо да се обновимо и као народ и као појединци“.
У КРАГУЈЕВЦУ, ЈУН 2017. године Станко Костић
Контакт: www.skostic.com, e-mail: stanko@skostic.com
