Strpljivo te prate bogovi Helade
Svaki pokret tebe kao nektar piju
Dok prolaziš moćno sred ove estrade
Umetnost im slamaš, i svu poeziju
Sve najlepše pesme u tebi se kriju
Priroda te crpi kao ambroziju
Na Mlečnome putu obris ti se vidi
Gledala te smerno i boginja Hera
Znaš li šta to znači kad se ona stidi
Stani za trenutak – curiš mi iz pera.
Privlačiš ko magnet svo svemirsko trunje
Sijaš od čistote; pozlaćena kosa
Zaustavi prasak zalutale munje
Prosledi je rukom ka suprotnom smeru
Usijalu zemlju gazila si bosa
Za Danicom zvezdom ideš ka severu
Ne mogu ti ništa svi bogovi redom
Ni reka što huči, ma kako duboka
Vladala si nebom, i vatrom, i ledom
Stani za trenutak – curiš mi iz oka.
Naprsle dubine nebeskoga svoda
Dosegnućeš rukom da te želja mine
Isprala te silna nabujala voda
Pa požuda sama čeljusti otvara
Da poliže s tebe slatke medovine
Lepota je sablja, pukotine stvara
Sva nebeska svetlost razli se i pade
Bacam bludni pogled na te dojke čvrste
Izazivam strašne bogove Helade
Stani za trenutrak – curiš mi kroz prste.
