Godina 2016. će biti zapamćena po nekoliko bitnih stvari.Odlasci velikana (David Bowie, Leonard Cohen, Merle Haggard, Sharon Jones, Prince, Leon Russell, George Michael,nekoga sam sigurno morao preskočiti,izvinjavam se). Bowie je objavio testamentarni „Blackstar“ a Cohen „You want it darker“. Oba sjajna.Druga, po rokenrol muziku ogromna nagrada je Nobelova nagrada za književnost koja je dodijeljena Bob Dylanu. Dylan je nagradu preuzeo posredno ,njegov govor je pročitala američka ambasadorka u Švedskoj a prijateljica Patti Smith je otpjevala „A hard rain s a gonna fall“. Nagrada je izazvala mnoge kontroverzne komentare, bilo je i podsmijeha i zlobe. Treći veliki doživljaj je je album The Rolling Sonesa „Blue and Lonesome“ , sjajan povratak korijenima i prvim albumima, obrade ranih blues izvođača.Dva albuma Neil Younga, album „Fallen angels“gdje Dylan obrađuje svoje favorite (Sinatra i izvođači sličnog zvuka).Kvalitativno bogata godina, odlični albumi klasičnog gitarskog rocka, blues rock izvođači, soul, garažni rock, country rock, psihodelični rock, world music, kantautorski biseri i naravno, za naše doba karakteristični eklektični spojevi raznih žanrova. Dakle,godina bogata i po kvalitetu. Izdvojio sam roots rockera Peter Wolfa,koji snima odlične albuma zadnjih godina jer on predstavlja on što bi klasični rock trebao biti ali većina ovih albuma su mogli biti pri vrhu tako da je to i neki kompromis. Za sljedeću godinu su već najavljeni zanimljivi albumi, pa onda možemo očekivati i mnogo dobre muzike u 2017. godini. I puno više radosnih vijesti.
Šta smo slušali u 2016.
