Miljana Bigović u indeksu Pravnog fakulteta u Novom Sadu nema nijednu drugu ocenu osim desetke. Ona je nedavno proglašena za najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu.
Miljana je završila osnovne akademske studije na Pravnom fakultetu, Smer unutrašnjih poslova, sa ukupnom prosečnom ocenom deset. Trenutno je na master studijama u Švedskoj, na Univerzitetu u Stokholmu.
Kaže da kad završi master studije, ima veliku želju da radi u sferi prava. Da li će to biti u Srbiji – još ne zna. Život u zemlji u kojoj je rođena je privlači, ali smatra da Srbija mladima nameće mnoštvo već predvidljivih ograničenja.
– Ostaje pitanje koliko je Don Kihota ostalo ovom društvu. Posebno kada se vetrenjače čine sve većima – kaže Miljana.
U različitim oblastima nauke uvek je pronalazila nešto zanimljivo. Tako je, kaže, došla i do Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Profesori iz gimnazije smatrali da će to biti traćenje talenta, pa je pod uticajem tih reakcija odlučila da upiše unutrašnje poslove, kako bi stekla znanja i iz oblasti bezbednosti i kriminalistike. Danas je ova devojka iz Lovćenca na masteru u Stokholmu, na studijama Prava međunarodnih trgovinskih arbitraža.
– Meni je svaki ispit, svaka grana prava bila interesantna i uživala sam u novim saznanjima i diskusijama. Ipak, veliki broj predmeta, kao i raznolike vannastavne aktivnosti učinili su da ponekad ne razlikujem dan i noć. Sada se čak i tih neprospavanih perioda sećam sa osmehom. Smatram da je tokom studija najbitnija organizacija vremena. Svaku školsku godinu započinjala sam sa novim rokovnikom u koji sam brižljivo smeštala svoje planove – rekla je Bigović.
Voli da putuje i istražuje nova mesta sa dragim osobama. To ju nije sprečilo da na svakom od 39 položenih ispita pokaže znanje za 10. Drugo zadovoljstvo joj je čitanje, tokom studija pročitala je najlepše knjige u životu. Ipak, pomenuti pravo u Srbiji kod mnogih za sobom povlači i reč „dosada“. No, Miljana zanimljivije gleda na svoje buduće zanimanje.
– Nije li zanimljivo kako jedna naizgled obična, bezlična rečenica kreira način života milionima? Kako svaku normu možete zamisliti kao scenario u kome baš vi igrate glavnu ulogu? Kako svaka životna situacija može da se podvede pod neko pravilo? I zaista, zanimljiva je neodvojivost prava od stvarnosti. Sem u državi Srbiji – nastavlja naša sagovornica.
U momentu kada je saznala da će dobiti priznanje „Dr Zoran Đinđić“ za najbolju od 50.000 novosadskih studenata, osetila je ponos i sreću. No, svesna je toga da joj ova nagrada ne bi bila toliko draga da nije nastavila svoje školovanje u inostranstvu. Tada bi, kaže, osetila sav apsurd toga da je najbolji student Univerziteta koji traži akademski posao dok i dalje živi od rada svojih roditelja. Po njenim iskustvima, najveći problem studenata je retroaktivno isplaćivanje stipendija koje je postalo pravilo u Srbiji, te što je velikom broju mladih ljudi onemogućeno da studiraju u inostranstvu, na razmeni, zbog neusaglašenosti kurikuluma naših i evropskih fakulteta.
– Nakon postavljenog pitanja profesora na prvom času mog master programa, podigla sam ruku kako bih odmah pokazala svoje znanje. Na moju podignutu ruku profesorka je reagovala rečenicom: „Miljana, prvo porazgovaraj sa svojim kolegama, poslušaj njihova mišljenja o ovoj temi, a onda želim da čujem vaš zajednički zaključak“. Naš obrazovni sistem veliki akcenat stavlja na individuu, što je vrlo dobro za razvijanje samostalnosti, ali i kobno za nivo socijalnog poverenja. Ova anegdota zaista oslikava sve razlike našeg i njihovog obrazovnog sistema – izjavila je Bigovićeva.
Izvor: blic.rs
