Svuda u svetu se rano detinjstvo obično smatra posebnom fazom vaspitanja i obrazovanja za decu do šest godina starosti.
U ovom uzrastu deca su aktivna i željna (sa)znanja. Ona imaju potrebu da razumeju sebe i svet koji ih okružuje. Ona su prirodno radoznala i vole da istražuju, otkrivaju i budu kreativna.
Deca osećaju čuđenje i divljenje i uživaju u pričama, rimama i muzici, kao i u fizičkom aspektu igre i fizičkom osamostaljivanju. Deca tada razvijaju samopouzdanje, samopoštovanje i samokontrolu i uživaju u igri koja zahteva sarađivanje sa ostalima u grupi (sa drugom decom i odraslima) kao i u samostalnoj igri.
Dobro predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece ranog uzrasta može i treba da neguje ovakav razvoj. Ovo su godine kada se postavljaju temelji učenja i tokom kojih deca razvijaju dobre dispozicije za učenje. Deca tada razvijaju veštine kao što je posmatranje, donošenje odluka, rešavanje problema i naravno komuniciranje. Mesto gde se odvija predškolsko vaspitanje i obrazovanje treba da bude prijatno, u kome deca uživaju u prilikama za učenje i osećaju se bezbedno da istražuju i rade nove stvari uz podršku odraslih koje poznaju i uz koje se osećaju sigurno.
Veliki broj dokaza iz različitih istraživanja ide u prilog argumentu da je dobro rano vaspitanje i obrazovanje značajno za razvoj dece. Nedavnim longitudalnim istraživanjem u okviru projekta sprovedenog u Velikoj Britaniji pod nazivom „Delotvorno pružanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja” (Silva et al, 2003.) došlo se do zaključka da:
- predškolsko iskustvo, kao nijedno drugo, poboljšava razvoj deteta;
- je kvalitet uopšteno bio viši u ustanovama koje su integrisale negu sa vaspitanjem i obrazovanjem (celovit sistem vaspitanja i obrazovanja dece);
- deca iz osetljivih grupa imaju velike koristi od kvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja posebno kada su u grupi deca različitog kulturnog i društvenog nasleđa;
- predškolsko vaspitanje i obrazovanje visokog kvaliteta doprinosi boljem intelektualnom i socijalnom razvoju dece;
- u sredinama gde zaposleni imaju više kvalifikacije, deca više napreduju i u sredinama gde se obrazovni i socijalni razvoj posmatraju kao komplementarni i jednako važni, deca bolje napreduju u svim aspektima razvoja.
Postoje značajne razlike između uticaja različitih predškolskih sredina. Treba istaći da dobit od predškolskog vaspitanja za dete zavisi od prilika u konkretnom vrtiću.
Ključne vrednosti i načela
Holistički/celovit pristup
Holistički/celovit pristup vaspitanju i obrazovanju dece polazi od shvatanja da je dete jedinstveno i celovito biće. Iako u nekim programima postoje podele na šest širokih oblasti koje su zatim odvojeno opisane (socijalna i emocionalna; kulturna, estetska i stvaralačka; fizička sredina i jezik, pismenost i stvaranje numeričkih konstrukcija), u dobroj praksi one su integrisane na način koji obezbeđuje da dete konstruiše znanje kroz iskustvo na dosledan, smislen i celovit način.
Orijentacija na dete
U svakoj oblasti obrazovanja onaj koji uči treba da bude u centru. Kako bi dete sticalo važna iskustva u ranom uzrastu, njegova individualnost, iskustvo, snage, prava i potrebe moraju da budu u centru pažnje. To znači razumevanje detinjstva/deteta i njegovih ili njenih interesovanja i zatim pružanje odgovarajućih iskustva kroz odnose koji pružaju podršku, bezbednu sredinu koja u isto vreme p(r)obuđuje radoznalost i nudi stimulativne aktivnosti. Kada vaspitač ima sve ovo na umu u pripremama za vaspitanje i obrazovanje dece doći će do procesa učenja.
U publikaciji Škotske vlade „Insajt 28, Obrazovanje u ranom uzrastu: perspektive dobijene pregledom međunarodne literature dr Kristina Stiven (Stephen, 2006) komentariše da se u osnovi svih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Evropi i Severnoj Americi i različitih pedagoških pristupa predškolskom vaspitanju i obrazovanju nalaze neke zajedničke vrednosti i načela:
- ravnoteža između učenja koje inicira samo dete i vođenja vaspitača;
- prilike za decu da naprave smislene izbore u okviru ponuđenih a ktivnosti;
- prilike za istraživanje kroz aktivno učešće;
- smena aktivnosti u malim grupama, celoj grupi i individualnih aktivnosti;
- igra kao primarni (ali ne i jedini) način učenja;
- odrasli koji pokazuju, pitaju, oblikuju, predlažu alternative i podstiču preispitivanje;
- sistematsko posmatranje učenja i ponašanja dece;
- aktivno ili iskustveno učenje;
- uvažavanje sposobnosti dece da da rukovode sopstvenim procesom učenja i responsivni odnosi između dece i odraslih kao suštinska vrednost za učenje.
Dinamičnost i razvojnost
Predškolski vaspitno-obrazovni program (koji može biti u formi detaljno razrađenog programa, osnova programa ili smernica), sa svojim shvatanjima deteta i detinjstva, kao i vaspitanja i obrazovanja dece ranog uzrasta, pruža neophodnu podršku vaspitno-obrazovnom radu. Smeštanjem programa u realni kontekst i polazeći od konkretne dece, uz pomoć samoevaluacije i evaluacije obezbeđujemo dinamičnost i razvojnost vaspitno obrazovnog procesa.
Kroz kontinuirano praćenje, posmatranje i vrednovanje učenja i ponašanja dece, vaspitači prepoznaju dečije iskustvo, potrebe i interesovanja, i koriste ih kao polazišta za učenje, kako bi osigurali da podučavanje bude zasnovano na kapacitetima koje deca pokazuju. Pažljivo i sistematsko praćenje, posmatranje i vrednovanje celokupnog procesa učenja i podučavanja takođe omogućava davanje odgovarajuće podrške deci, tako da vaspitno-obrazovni rad koliko god često je to moguće, podstiče svako dete da nađe nove izazove.
U procesu vrednovanja i samovrednovanja vaspitači preispituju i kritički se odnose prema sopstvenoj praksi kako bi bili sigurni da je ono što planiraju i pružaju odgovarajuće za konkretnu decu u datom kontekstu. Na ovaj način vrtić se razvija kao otvoreni sistem.
Izvor: Prosvetni informator
