Šta je normalno?

Da li je normalno uobičajeno ili preovlađujuće?

Da li je normalno prošlo, sadašnje ili buduće?

Da li je normalno ono što je kulturno i da li je ono zaista takvo?

Da li je kulturno preovlađujuće ili uobičajeno i da li je zaista kulturno?

Da li je normalno da više ne znamo šta je normalno?

Da li je normalno apstraktno ili realno ili nadrealno?

Da li je normalno da se pitamo šta je normalno i da li je normalno da tragamo za odgovorom na pitanje koje nas normalno muči?

Da li smo mi normalni i ako nismo ko jeste?

Kako da znamo da nismo normalni ?

Ko će nam reći ?

Kako da znamo da on jeste?

Da li je normalno normalno sve dok se ne pojavi normalnije?

Kako ćemo znati kada se pojavi normalnije da je normalnije od normalnog i dokle će biti?

Kako da normalno definišemo normalno a kako normalnije?

Nije normalno da ne znamao šta je normalno.

Nije normalno i neće biti sve dok to ne saznamo ili proglasimo aklamacijom ili dekretom?

Zašto niko ne proglašava šta je normalno kako bio svi znali i prestali da zapitkuju sebe i druge?

Zašto, kako, zbog čega, zbog koga, koliko, dokle, ko?

Pitanja se neprestano množe kao i potencijalni odgovori bez pravog, normalnog.

Pitam sebe a pitam i Vas kao i mnoge druge kojima sam postavljao isto, normalno pitanje i normalno, dobio niz odgovora bez odgovora i potvrde njihove normalnosti.

Normalno mi ne preostaje ništa drugo do da saznam šta je normalno kako bih saznao šta nije ukoloko je ono njegova suprotnost?

Da sanam i da li je nekada bilo normalno i zašto to sada nije i da li će ponovo biti?

Da li normalno postaje nenormalno za stalno ili na privremeno?

Da li privremeno nenormalno, može povremeno biti normalno i normalno obrnuto?

Normalno ili nenormalno?

Normalno?

Miroslav Lj Ranković