Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritičnost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u današnje vreme. Sve one smetaju prosečnom građaninu da napreduje.
Kreativnost je reč koja se na žalost često zloupotrebljava, zbog čega se istrošila. Danas su ljudi na nju gadljivi i smatraju je uvertirom ili pokrićem za razne gluposti. Ona je ukrasni papir loših poklona, oruđe za prodaju najrazličitijih proizvoda i usluga.
To ide u prilog društvenom uređenju čije smo žrtve. Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritičnost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u današnje vreme. Sve one smetaju prosečnom građaninu da napreduje. Još gore: ako ih ispoljava biće smatran ludom, potcenjivan, odbačen. Najčešće ovako razmišljaju roditelji koji sigurno neće svom detetu omogućiti da bude kreativno.
„Kreativnost je ono što ističe čoveka kao jedinku i čini ga posebnim u odnosu na sva druga živa bića. Ona je sposobnost ljudi da ni iz čega stvore nešto.“
Kreativnost je ono što ističe čoveka kao jedinku i čini ga posebnim u odnosu na sva druga živa bića. Ona je sposobnost ljudi da ni iz čega stvore nešto. Ona nastaje u njegovoj mašti i pokreće je njegova kanalisana, toliko kritikovana, agresivnost, koju upravo kanališe sama kreativnost. Reč agresivnost vodi poreklo od latinskih reči ad – prema, ka, i reči gradi – kretati se, što bi se moglo prevesti kao korak ka nečemu, ili u prenesenom značenju aktivnost koja je usmerena ka postizanju određenog cilja.
Kreativnost, kao ni agresivnost, nisu nešto što neko ima, a neko ne. One su urođene sposobnosti svakog čoveka, svakog deteta. I jedna i druga čine pretpostavku za celokupno ostvarenje njegove prirode, što je smisao svakog ljudskog bića. Kod nekoga su više, kod drugih manje istaknute.
Kočenje i neadekvatno tretiranje obe ove čovekove osobine čine ga sputanim, frustriranim, otuđenim od samog sebe. Nedostatak ispoljavanja kreativnosti dovodi ga u afektivna stanja besa, nemoći, pomračenja svesti.
Kreativnost se mora podsticati. Čovek dok stvara oseća punu snagu svoga bića. Negujući taj nagon on oseća zadovoljstvo i mir. Kao što mora da jede i pije, tako mora da zadovolji i glad za stvaranjem da bi opstao.
„Kreativnost se mora podsticati. Čovek dok stvara oseća punu snagu svoga bića. Negujući taj nagon on oseća zadovoljstvo i mir. Kao što mora da jede i pije, tako mora da zadovolji i glad za stvaranjem da bi opstao.“
S obzirom na to da se profesionalno bavim decom kroz kreativne programe koji se baziraju na muzičkoj i dramskoj umetnosti, kao i sportu, svedok sam toga koliko su ove aktivnosti potcenjene od strane većine roditelja. Na promotivnim radionicama svi su oduševljeni, i roditelji i deca, i nastavnici koji su prisutni, ali kad dođe vreme da se odvoji novac za tu aktivnost, tu interesovanje prestaje.
Svestan sam težine života i nemaštine, i ja živim ovde, ali sam svestan i toga da će roditelji kao primarne dodatne aktivnosti za dete birati strani jezik, pomoć u učenju, neki sport, a kreativnost ostavljati za kraj.
Da li će u okviru ovih aktivnosti biti razvijana njihova kreativna inteligencija? Možda, ali sigurno nedovoljno, jer kreativnost dolazi iznutra, a ne spolja. Aktivnosti moraju u detetu razvijati potrebu za otkrivanjem, za stvaranjem, a ne za preslikavanjem, oponašanjem, ponavljanjem. Kada se dete oseti kao stvaralac, tog trenutka počinje da se razvija njegova kreativna inteligencija.
Kreativna inteligencija je relativno noviji pojam u psihologiji. Psiholog Robert Sternberg objašnjava kreativnu inteligenciju kao sposobnost za stvaranje novih ideja i u njegovoj trovalentnoj teoriji inteligencija, ona čini sponu između analitičke, koja je angažovana u analiziranju novih ideja, rešavanja problema i donošenju odluka, s jedne, i praktične inteligencije – sposobnosti da stvaramo na osnovu apstraktnih ideja, s druge strane. U prevodu, ona je pretpostavka za uspešan život.
„Aktivnosti moraju u detetu razvijati potrebu za otkrivanjem, za stvaranjem, a ne za preslikavanjem, oponašanjem, ponavljanjem. Kada se dete oseti kao stvaralac, tog trenutka počinje da se razvija njegova kreativna inteligencija.“
Kreativnost se razvija podsticanjem mašte, igrom, rešavanjem problemskih zadataka i kroz umetnost, a najbolja je ona umetnost koja detetu prirodno najviše leži.
Kreativnost kod deteta mogu podsticati i roditelji, ali nemaju svi tu sposobnost, znanje, energiju. Zato je bolje da uključe decu u kreativne programe. Kroz kreativne aktivnosti deca stiču radne navike, uče da uče, razvijaju ljubav prema saznanju, uče da cene stvoreno, i svoje i tuđe, razvijaju kritičko mišljenje, uče da poštuju sebe i druge, ostvaruju svoju svrhu i srećna su.
U BG Vrapcima sve prašti od kreativnosti. Deca stiču znanja o sebi, o svetu, o vezama između ljudi, o osećanjima, kroz glumu, muziku i karate, istovremeno postajući pravi borci.
Evo jednog primera kako naš tip rada dovodi i do umetničih rezultata. Ovo je predstava koju sam napisao i režirao 2013. godine u okviru projekta Dečja Republika Zmaja i Čaja, koji sam izveo u saradnji sa Centrom za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi.
Izvor: Detinjarije
