Dok se bližimo proslavi sto godina postojanja baletske umetnosti na srpskoj kulturnoj sceni, umesto da osmišljavamo programe kojima ovaj veliki i značajan jubilej treba proslaviti, s velikom zabrinutošću i strepnjom gledamo trenutnu situaciju u našoj profesiji. Naime, aktuelna zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i pravne regulative odlaska u penziju pogubne su za baletske ansamble u našoj zemlji. U pozorištima koja zapošljavaju igrače, a to su Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište i Pozorište na Terazijama čiji ansambli u zbiru ne prelaze brojku od 200 ljudi, situacija je jako nepovoljna i preti da dođe do kolapsa.
Udruženje baletskih umetnika Srbije apeluje na nadležne institucije da se konačno iznađu adekvatna rešenja, koja su s obzirom na mali broj ljudi kojih se tiču moguća bez ikakvih posledica za državni sistem, a za ovu profesiju neophodna i od izuzetne važnosti, kako bismo očuvali baletsku umetnost u Srbiji. Molimo Vladu Republike Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo rada da pomognu Ministarstvu kulture i ustanovama kulture da se problemi baletske profesije reše.
Neadekvatna zakonska rešenja za odlazak igrača u penziju su akumulirala problem koji je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dodatno produbila. Bezmalo čitavu deceniju u nazad pozorišta ne zapošljavaju, već honorarno angažuju mlade baletske umetnike kako bi uopšte mogla da izvode repertoar i dela poput Labudovog jezera, Uspavane lepotice, Žizele i sl. Paralelno sa tim sistematizacije radnih mesta u ustanovama kulture usled racionalizacije javnog sektora urađene su krajnje nepovoljno i nanele su dodatnu, veliku štetu sektorima Baleta, a samim tim i igračima.
Honorarno angažovanim baletskim umetnicima ugovori pod kojima su angažovani nisu adekvatni, a nisu ni u skladu sa zakonom. Oni obavljaju pun obim posla, isti su im zadaci i zahtevi kao i njihovim kolegama koje su u stalnom radnom odnosu. Uskraćena su im prava koja proizilaze iz Zakona o radu, ne priznaje im se beneficirani radni staž (koji je obezbeđen za ovu profesiju), imaju diskontinuitet u zdravstvenom i penzionom osiguranju (usled toga što im se u toku letnjih meseci, mimo pozorišne sezone, ugovori prekidaju). Ovakav decenijski tretman krajnje nehumano onemogućava između ostalog odlazak na trudničko bolovanje, uskraćuje im lečenja neophodna usled čestih povreda, koje su sastavni deo ove profesije, a primanja im nisu jednaka kao stalno zaposlenim kolegama. Ovakvim daljim postupanjem stvoriće se još veći problemi. Ili će se generacije umetnika, nakon deceniju i po provedenu u pozorištu naći na ulici i u potrazi za novom profesijom u srednjim godinama ili će, ako i dočekaju da zasnuju stalni radni odnos u pozorištu, oni biti prepreka da nove generacije dođu, jer neće moći da ispune uslove za odlazak u penziju, kao posledica trenutnog stanja. Takođe, ovakvo stanje je veoma nepopularno i dovodi do toga da generacije mladih i perspektivnih umetnika nakon školovanja napuštaju zemlju svesni da ovde neće dočekati svoje prilike.
Udruženje baletskih umetnika Srbije moli sve nadležne institucije, da višegodišnji apeli konačno dobiju odjek. Ovo je tema o kojoj se često priča do te mere da je postala opšte mesto, a svi dosadašnji napori baletskih delatnika da se situacija reši nisu naišli na rezultate već na pasivnost nadležnih i ignorisanje našeg gorućeg problema. Da ova tema ne bude prepreka i faktor koji koči razvoj cele profesije, apelujemo ponovo, jer ovakva situacija nije održiva i dovešće do spontanog gašenja i nestanka baletske umetnosti u Srbiji.
Predsedništvo
