Prijemni ispiti su u toku, studenjak je pun mladih lica na kojima su pomešani uzbuđenje, odlučnost i strah, jer se bliži onaj veliki trenutak za koji se vredno radilo mesecima i sad nema nazad. Po glavi se vrte brojna pitanja, a jedno od njih je i ono – šta ako ne uspem? Šta ako ne upišem fakultet?
S druge strane, kod brojnih maturanata koji su odlučili da ne upišu fakultet postavlja se isto pitanje prožeto strahom, a koje se oslanja na razna razmišljanja – da li ću sutra moći da se zaposlim bez diplome, da li sebi ovim izborom uskraćujem mogućnost da sutra donosim izbore spram svojih želja, a ne silom prilike, šta ako se pokajem, a moja generacija je “u roku” upisala fakultet, kakva će biti moja budućnost i šta ako ne bude onakva kakvu priželjkujem?
Društvo u kojem živimo temelji se na tradicionalnim vrednostima i očekivanjima koje te vrednosti nose. To vrlo često ide poznatim redosledom: budi dobar đak, završi školu, upiši fakultet, budi dobar student, završi fakultet, zaposli se u struci, venčaj se, stvori porodicu. I to je otprilike to. Zvuči tako jednostavno, ali zapravo stvara veliki teret mladim ljudima i u nama se budi osećaj kao da moramo da se pravdamo za sopstvene izbore i puteve u životu.
“Jedna od glavnih unutrašnjih borbi sa kojom se suočava pojedinac koji ne želi da upiše fakultet jeste pritisak okoline i očekivanja. Ovaj pritisak može proizvesti osećaj krivice, stida i straha. Važno je prepoznati ove emocije i prihvatiti ih kao normalan deo procesa donošenja važnih životnih odluka. Ovakve intezivne emocije nam mogu otežati donešenje odluke vezano za naše izbore zato razgovor sa nekim kome verujete ili sa stručnim licem može biti od velike pomoći i doprineti procesu prihvatanja i prevazilaženja ovih emocija” – rekla je za Startuj.infostud.com MA psiholog i RE&KBT psihoterapeut Ružica Radović.
Stvaranje plana za prevazilaženje straha
Ako trenutno nisi siguran da li želiš da upišeš fakultet, ako iz bilo kog razloga ne želiš uopšte da ga upišeš ili ove godine ne uspeš u tome, važno je da znaš da te fakultet ne definiše kao osobu. (Ne)upisivanje fakulteta je jedna odluka koju svaki mlad čovek u nekom trenutku mora da donese (nisi sam u tome)!
Diploma fakulteta može otvoriti vrata našeg posla iz snova, ali nipošto nije garant za to. Kada dođe vreme za zaposlenje, diploma će biti samo jedna od stavki koja će se posmatrati, a mnogo važnije biće veštine koje smo stekli tokom svog procesa odrastanja i učenja, znanje koje imamo i potencijal koji isijava iz nas. U današnje vreme, više nego ikada ranije dostupni su kursevi iz svih oblasti, online resursi (vrlo često i besplatni), a u svim bibliotekama nalaze se i stručne knjige iz svih mogućih oblasti. U prevodu, ko želi da uči, može da uči i u svoja četiri zida, bez fakulteta.
Kako navodi naša sagovornica:
“Emocije koje se često javljaju kod mladih ljudi, a koje su prirodne, su strah od budućnosti i bojazan da neupisivanje fakulteta može ograničiti profesionalni razvoj, ali je važno raditi na razvijanju alternative i stvaranju plana za budućnost. Ovo može uključivati sticanje radnog iskustva, pohađanje kurseva, razvijanje veština i širenje mreže kontakata. Planiranje i priprema mogu smanjiti ove strahove i pružiti osećaj kontrole nad sopstvenom budućnošću. Takođe, osećaj nesigurnosti u vezi sa budućim zaposlenjem bez diplome može biti prevaziđen aktivnim istraživanjem tržišta rada, sticanjem praktičnih veština i traženjem prilika za profesionalni razvoj kroz volontiranje ili pripravništva”.
Svako ima svoj tempo
Svoje strahove i nesigurnosti otklonićeš tako što ćeš uzeti vreme za sebe da razmisliš o tome čime želiš da se baviš, iskoristiti bezgranične mogućnosti interneta i krenuti u planiranje i razvoj svoje strategije. Važno je napomenuti da smo mi ljudi živa bića koja rastu i razvijaju se i ukoliko kroz nekoliko godina ipak odlučiš da upišeš fakultet – i to je u redu. U redu je da menjamo svoje mišljenje, odluke i to ne znači da smo pogrešili. Svako ima svoj tempo, što je skroz ok.
Ipak, da fakultet nije preduslov za uspeh, govori činjenica da su neki od najuspešnijih ljudi na svetu upravo oni bez diplome u rukama. Neki od njih su Bil Gejts, osnivač Microsoft-a, Stiv Džobs, osnivač Apple-a, Mark Zakerberg, osnivač Facebook-a i mnogi drugi. Naravno, ni Bil, ni Stiv, ni Mark nisu svoje bogatstvo zaradili tako što su trošili dane uzaludno, već su aktivno radili na razvoju svojih veština, a uspeh je došao kao posledica ozbiljnog truda, rada i odricanja.
Da li ćeš nekada doći u situaciju da se “postidiš” što nisi upisao fakultet? Vrlo moguće. Da li će biti prijatno? Neće. Da li ćeš se nekada zapitati šta bi bilo kad bi bilo? Apsolutno. Da li je ovo prava odluka? Jeste. Svaka odluka je prava u određenom trenutku, ako tako osećamo i slušamo svoju intuiciju.
Kako se izboriti sa predrasudama?
Kršenje “pravila” koje nam je društvo propisalo, lepe nam etiketu i svojevrsnu stigmu. Da bi se nosio sa tom stigmom treba da radiš na svom samopouzdanju koje ćeš da crpiš iz drugih izvora, da izgradiš emocionalnu otpornost i odlučnost u svojim odlukama.
“Stigma i predrasude koje mogu pratiti odluku o neupisivanju fakulteta mogu biti teški, ali rad na samopouzdanju i razvijanju čvrste lične identifikacije može pomoći. Edukacija okruženja o alternativnim putevima do uspeha i pronalaženje podrške u zajednici ljudi sa sličnim iskustvima može smanjiti osećaj stigmatizacije” – navodi naša sagovornica i nastavlja – “Podrška okruženja može biti značajna ukoliko je podržavajuća. Pristupanje razgovoru sa roditeljima ili bližnjima o odluci da se ne ide na fakultet zahteva pripremu. Jasno iznošenje razloga, pokazivanje da imate plan za budućnost i spremnost da slušate njihove brige može pomoći u smanjenju tenzija i pronalaženju zajedničkog rešenja. Otvorena i iskrena komunikacija je ključna”.
Sa razvojem tržišta i procvatom digitalizacije, prilikom zapošljavanja, sve više se gleda praktični deo umesto teorijskog ili formalnog znanja – koje konkretno alate potencijalni zaposleni poznaju, na kojim su projektima radili, koje su konferencije posetili, koje strane jezike govore itd… Volontersko iskustvo, praksa i učenje od eksperata u svojim oblastima daju pregršt materijala koji može da se “ponudi” potencijalnom poslodavcu i koji nas može učiniti idealnim kandidatom, iako nemamo diplomu.
Konačno, iako se ova odluka čini stresna, nerešiva, velika, opterećujuća i najgora na svetu, kada se utisci slegnu, uz jasan plan i cilj, ona postaje lakša, pa čak i motivišuća za dalje korake. Svi mi u sebi nosimo svoje vrednosti i uverenja i jedini ispravan put za svakoga je onaj koji je u skladu sa našim uverenjima. Ili kako je poentirala naša sagovornica – “Svako ima svoj jedinstveni put, a prepoznavanje sopstvenih vrednosti i ciljeva je ključ za donošenje odluka koje će voditi ka ispunjenju i uspehu, bez obzira na akademske titule”.
Kristina Dorić
Kristina je diplomirana sociološkinja, student generacije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i HR menadžer u jednom startup-u. Zaljubljenik je u umetnost, mačke i Netflix.
Izvor: startuj.infostud.com
