Rušiše nas, al’ ne padosmo
Turčiše nas, al’ ostasmo Srbi
Krvcu svoju za slobodu dadosmo
O tvrd orah im se polomiše zubi.
Ne dadosmo kolač, Crkvu, sveću, veru
Niti Hrista našeg, nit’ naše krštenje
Ginusmo hrabo na Kosovu, Ceru
Sačuvasmo srpstvo za naše pokolenje.
A potomci naši zaboraviše žrtve
Malo ima onih pravih patriota
Zaboraviše Boga, zaboraviše mrtve
Istorije svoje sada ih sramota.
Ne brinite braćo naša pala
Dovoljno su od nas Srba, izdavani danci
Srbija je večna, nije ona mala
Ma kol’ko se trudili, dušmani, ne drže nas u šaci.
Ima Srba braćo uvek, dok je srpstva
Nećemo zaboraviti vaše bitke slavne
Nećemo se odreći ni vere, ni krsta
Slavimo sa ponosom naše pretke davne.
Jer pravi Srbi ne odriču se toga
Već slave vec i uspehe vaše
Prodaju li vas, prodaće i Boga,
Kupljene duše greha se ne plaše.
