Gostilje, selo koje je od centra Zlatibora udaljeno oko 25 km, poznato je po vodopadu na toku Gostiljske reke, ali i vilama koje su baš ovaj dragulj prirode, kako legenda kaže, odabrale za svoju igru. Ovo selo, zbog svojih prirodnih lepota, čija kruna je upravo gostiljski vodopada, ušlo je u izbor za najlepše turističko selo sveta. Zajedno sa Mokrom Gorom i Tršićem, Turistička organizacija Srbije ga je kandidovalo kod Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.
Gostiljski vodopad je vekovima bio tu gde jeste, ali do pre dvadesetak godina, sem meštana, malo ko je znao za njegovu lepotu, pogotovo za činjenicu da baš on može biti zamajac za razvoj turizma u ovom selu. Danas je postao neizbežna lokacija koju obilaze turisti Zlatibora, mesto divljenja, uživanja i klanjanja prirodi. Vodopad visok oko 20 metra, gde sa krečnjačke litice pada Gostiljska reka na 1.400. metru svog toka, pruža zadivljujuću sliku koja ostavlja bez daha. Do sliva u reku Katušnicu, Gostiljska reka se spušta slapovima, virovima i manjim vodopadima na dužini od oko 350 metara. Upravo taj deo toka reke, zajedno sa vodopadom, predstavlja izuzetno hidrološko bogatstvo u netaknutoj prirodi i lokaciju zbog koje desetune hiljada turista, a svake godine sve više, dolazi da okom ugleda i svim čulima doživi tu bajku prirode.
Poseban doživljaj je u letnjim mesecima kada posetioci dolaze da osete svežinu kapljica koje vodopad raspršuje ali i da se uređenom stazom spuste niz dalji tok reke. Priroda je čarobna duž svakog metra, tok koji je voda odabrala, krivudav i slapovit, samo je priroda mogla da osmisli i uredi. Sem onoga što priroda nudi, u ovom delu toka Gostiljske reke, nema nikakvih dodatnih sadržaja a sve što bi i promenila ljudska ruka bio bi zločin. Na svu sreću to nije ni moguće jer ovaj prostor, od vodopada pa dalje tokom, pripada Parku prirode Zlatibor.
Ono što neizostavno prati prirodnu lepotu gostuljsku, jeste i legenda o vilama koje se igraju oko vodopada i o kojima se vekovima raspredaju priče. Nema Gostiljca koji od svojih predaka nije čuo priču o vilama ali nismo čuli za onog ko ih je zaista i video. Ako vile postoje, onda je sasvim sigurno da to i može biti njihova teritorija, nestvarno lepa kao što legenda kaže da i vile jesu.
„Postoji legenda da se noću pod vodopadom kupaju vile, čije čini večno vežu zaljubljene. Ako momak i devojka prođu iza vodopada, pričaju Gostiljci, pratiće ih ljubav i cvetaće do kraja života. Pričali su o tome stari meštani, legenda se prenosila sa kolena na koleno, oni najhrabriji bi noću dolazili da se u legendu uvere ali novih iskustava sa vilama odavno nema. Ipak zaljubljeni sa verom dolaze da svoju ljubav učvreste baš ovde, verujući da vile postoje, što niko sa sigurnošću ne negira. Mi smo zbog toga pored vodopada napravili i platformu, jer ovo je mesto veridbi i venčanja koja su sve češća pored vodopada“, priča za Nova.rs Ljubiša Todosijević iz turističkog udruženja Gostilje.
Turističko udruženje Gostilje je ponajviše zaslužno za razvoj ovog sela kao turističke destinacje. Do pre samo nešto više od deset godina, do vodopada je bilo teško i doći, kada je postojala samo kozja staza. Danas je sve drugačije, uređenje pešačke staze do vodopada i dalje niz tok reke, nude mogućnost šetnje i susreta sa živim umetničkim slikama prirode.
„Pre desetak godina, zasukali smo rukave i krenuli da krčimo prolaz, pristupan je bio samo veliki vodopad koji i jeste glavna atrakcija turističke ponude. Metar po metar, prostor se otkrivao i lepota je zablistala, izgradii smo oko 500 metra turističkih pešačkih staza. Ljudi su ovde uglavnom čuvali ovce i stoku, niko nije ni razmišljao o tom delu kao turističkom lokalitetu. Nama novac nije bio prioritet već afirmacija, mislim da to i jeste razlog pokretanja stvari, ako razvijamo selo i turističku ponudu, doći će i novac. Teško je bilo edukovati stanovništvo ali sve ide na bolje. U ovo selo su počeli ljudi da se vraćaju, sve je više njih koji se bave ili planiraju da se bave seoskim turizmom, to je šansa za sve nas“, dodaje Todosijević.
Oni koji su posetili Gostilje jednom, kaže Todosijević, uvek se vraćaju.
Zbog sušne godine vodopad je ovog leta izgledao drugačije, bez obilja vode koja ga vekovima krasi. Meštani kažu da tako nešto ne pamte ali reka nije presušila, čak i mala količina vode nudi sliku prirodne čarolije. Slika nije ništa manje očaravajuća zimi, kada vodopad okuju tone leda. Sanja, Olga i Miljan iz Beograda uživali su u obilasku ali kažu da će doći ponovo, da sve ugledaju u punom sjaju.
“Zamišljam da je to gomila vode koja se survava, on jeste visok ali suša je, jasno nam je. Vodopad je prelep, miriše priroda, sve je divno, uređeno, čisto. Nedostaje vode svuda, ne samo ovde, i pećine su bez kapi, slike koje smo gledali nisu verne ali biće prilike da ponovo dođemo, oduševljeni smo prirodom”, rekli su za naš portal turisti.
Nadomak vodopada, sa prilazne strane nalazi se i dečje igralište, uređen parking a u blizini su i fudbalski teren i bazen koji je jedno od najpoželjnijih zlatiborskih kupališta tokom leta. U selu se nalazi i kompletno renovirana rodna kuća Dimitrija Tucovića koja je zaštićeno kulturno dobro. Atrakcija su i dobro očuvane vodenice na reci Vrelo, pastrmski ribnjaci i prirodni ekosistemi. Ka svim lokalitetima vode dobri putevi i obeleženi putokazi. U planu je stavljanje u turističke svrhe i Rakovačke pećine iz koje izvire Rakovački potok a koja obiluje pećinskim nakitom.
Gostilje, pored desetak domaćinstava koje nudi smeštaj i bavi se seoskim turizmom, u svojoj ponudi ima i restoran i odmaralište sa oko 100 ležajeva gde sve ćešće dolaze mlađe sportske ekipe na pripreme ali i deca na rekreativnu nastavu.
U selu sada živi oko 250 stanovnika, škola je pre deset godina zatvorena, a šezdesetih godina prošlog veka u njoj je bilo 300 dece. Pre deset godina Gostilje je godišnje posećivalo oko 10.000 turista. Broj posetilaca iz godine u godinu raste, a očekivanja su da će ove godine brojka premašiti 65.000 posetilaca.
Izvor: nova.rs
