Tim studenata Mašinskog fakulteta iz Beograda, ovenčan brojnim nagradama, projektovao je solarni brod nadajući se učešću na svetskim takmičenjima. Ali, isprečio se novac.
Foto: Blic/Privatna arhiva
U solarni brod koji studenti žele da naprave potrebno je uložiti 50.000 evra i to bez dodatnih troškova putovanja i osiguranja koje je neophodno platiti kako bi brod isplovio i mogao da se takmiči u akvatoriju marine u Monaku, gde je planirano sledeće takmičenje. Umesto da tim predstavi projekat, na takmičenje u Monako putuju samo dva studenta da bi ostvarili kontakte. Međutim, tim mašinaca ne napušta nada da će bar sledeće godine moći da se takmiče na „Solar and Energy Boat Challenge“ u Monaku.
– Da bismo bili kompetitivni za ovaj projekat, neophodne su finansije. Tu su velike stavke materijali od kojih se pravi brod. Solarni brod uglavnom je sačinjen od karbonskih vlakana, koja su veoma skupa. Planirana dužina broda je sedam metara i njegov trup bi bio optimizovan za upotrebu hidrokrila, čija je osnovna funkcija da smanjuje otpor pri velikim brzinama. Na proširenoj palubi zamišljeno je da stoje solarni paneli za napajanje pogona, a snaga motora bila bi oko šest kilovata. To je brod kojim bi upravljao čovek i imao bi 11 kvadrata solarnih panela iz kojih se obezbeđuje električna energija za pogon – kaže Nemanja Šurbatović, član tima „Confluence Belgrade“ sa Mašinskog fakulteta. Studentskom timu i njihovom profesoru Milanu Kalajdžiću zato, iako su uspeli da osmisle vredan projekat, predstoji borba da obezbede novac.
– Državna ulaganja su bukvalno nula, ali finansiranje projekata i sam budžet nisu presudni da bi se postigli odlični rezultati. Sredstva koja mi tražimo i koja su nam neophodna bukvalno su minimalna i njih uglavnom dobijamo zahvaljujući donatorima i sponzorima kroz lične kontakte – kaže za „Blic“ profesor Kalajdžić.
Prethodnih godina su studenti na čelu sa profesorom učestvovali na takmičenjima i imali su zapažene rezultate.
– Znanje smo pokazali prošle godine, kada smo osvojili prvo mesto na hidrokontest takmičenju u Sen Tropeu. Tada smo se takmičili sa modelom broda na daljinsko upravljanje. Za to smo jedva sakupili oko 10.000 evra, dok su, recimo, naše kolege iz Švajcarske za taj projekat dobili 100.000 evra. Prethodnih godina smo osvojili treće, pa drugo mesto – ističe Šurbatović.
Na pitanje da li će uspeti da skupe sredstva za brod do sledeće godine, profesor Kalajdžić ne odgovara preterano optimistično.
– S obzirom na ovogodišnje iskustvo, ne znam šta bih rekao. U svakom slučaju ćemo se truditi. Jedno je sigurno, znanja ne manjka, možda smo čak i bolji od kolega iz inostranstva koji za ovakve projekte imaju na raspolaganju značajno veće budžete. Sredstva koja su nama potrebna su minimalna, to je ulaznica na takva takmičenja. Verujem da bismo imali zapažen rezultat, možda bismo pobedili ako bismo uspeli da odemo. U tom slučaju, to ne bi bila pobeda našeg tima ili Mašinskog fakulteta, već pobeda za celu Srbiju – kaže profesor.
Prave novu seriju brodova
Članovi „Confluence Belgrade“ tima su Nemanja Šurbatović, Božidar Dulić, Igor Đorđević, Marko Veg, Tijana Ristić, Petar Karadžić, Luka Gradinac, Luka Mijatović, Nikola Trajković, Filip Lakić i Miroslav Kosanić. Oni trenutno rade i na izradi nove serije brodova „Sava“ i „Dunav“ za „Hydrocontest 2019“, međunarodno takmičenje studenata brodogradnje na kojem su prošle godine osvojili prvo mesto u jednoj od kategorija.
Izvor: blic.rs
