Srpska kulturna tragedija

Šta je to što se danas u Srbiji može podrazumevati pod kulturom? Zapravo, pravo je pitanje šta ne može. U Srbiji mnogo stvari podrazumevamo pod pojmom kultura, a one nisu ni nalik tome.

Zamenili smo tržne centre šoping molovima, brzu hranu fast fudovima, prodavnice marketima. Neretko, promene možemo videti i u svakodnevnom govoru pojedinaca gde se umesto reči poput dobro, videti ili greška, koriste reči stranog porekla kao što su okej, super, sinovati, fensi ili bag. Iako one nisu potrebne, jer se pozajmljenice koriste samo u slučaju kada nemamo adekvatnu reč kojom bismo mogli da predstavimo neki pojam.

Muzika u Srbiji se svela na razne Cece, Mace i Meduze. Ne tako davno, pre samo 30 godina, Beogradsku arenu su punile grupe poput Bijelog dugmeta, Azre, Crvene jabuke. Ne samo to, one su bile te koje su rušile sve granice među ljudima. Danas, veći deo mladih ne zna, niti je ikada čulo za tamburašku muziku, onu koja je vekovima unazad bila tradicionalna muzika naroda ovih prostora.
Veliku ulogu u ovoj srpskoj propasti igraju i rijaliti programi, koji prikazivanjem bludi, nemorala i gluposti, izazivaju iste te pojave i kod naših najmlađih sugrađana, koji su naterani da ih gledaju, jer su im roditelji prikovani za ekran. Dolazimo do zaključka da smo pozorište i bioskop, zameniti televizijom.

Dozvolili smo da vlasnik jedne televizije daje milione evra za svoje rijaliti programe, gde će milioni ljudi glasati za jednog od kandidata, dok deca umiru od teških bolesti, jer roditelji nemaju finansijskih sredstava da im pomognu.
Poezija i proza su postali mitovi, i to oni loši. Svako ko stvara, unapred je osuđen na propast, jer su ljudi stvorili predrasude, razvijene iz glupih i nestručnih komentara.

Sve ovo je dovelo do opšte kulturne tragedije koju je, svako od nas, svesno ili nesvesno podržao.

Zar mislite da će nas Evropa, koja je uvek cenila tradicionalnost i kulturu svakog naroda, primiti k sebi? Razmislite još jednom, pre nego što date odgovor.