Mihajlo Milovanović po svemu je sasvim običan mladić – četvrti je razred Ekonomsko-trgovačke škole u Smederevu posle koje planira da upiše Pravni fakultet, voli da se zabavlja i druži sa prijateljima. Ipak, jedan njegov podvig izdvaja ga od većine vršnjaka – Mihajlo je u Mihajlovcu, selu pored Smedereva, sasvim sam, potpuno obnovio kuću svog dede koja datira iz prošlog veka.
Kuća je sagrađena nekoliko godina posle Drugog svetskog rata na temeljima prethodne kuće još iz 19. veka. U njoj je poslednja živela moja prababa Milanka – moja Naja, do 2011. kada je umrla u 85. godini. Kuća je bila u haotičnom stanju jer je Naja bila stara, a i mlada je izgubila muža, a kasnije i sina te nije imala volju za životom a kamoli da pazi na izgled kuće. I okolo je bila katostrofalna situacija – svuda gomile cigala, đubreta, staze nisu ni postojale, sve je bilo obraslo u šiblje i šipražje – počinje svoju priču za Dnevno.rs Mihajlo Milovanović i dodaje da je i u unutrašnjosti kuće situacija bila slična.
Kada danas pogledate malo imanje na samom rubu Mihajlovca u to da je ovo mesto nekada bilo ruglo nikada ne biste poverovali. Sređena bašta sa mnogo cveća, uredno pokošen travnjak, kuća sveže okrečena, stolarija prelakirana… Za sve ovo, Mihajlu su bile potrebne pune četiri godine, a koristio je svaki slobodan dan, svaki vikend i raspust.
– Trebalo je sve to dezinfikovati, betonirati, zakrpiti… Samo šuta koji sam izbacio bilo je za deset traktorskih prikolica! Uradio sam staze, ofarbao stolariju, kuću okrečio i spolja i iznutra. Donosio sam stare stvari iz druge kuće, a one koje sam ovde zatekao obnavljao, lepio, lakirao… – kaže Mihajlo koji danas može da kaže da je sve ovo uradio sa „svojih deset prstiju“.
Kuća ima tri spavaće sobe, predsoblje, kuhinju i veliku-slavsku sobu. Gotovo da nema takve u okolini. Mihajlo objašnjava da su ljudi porušili takve kuće zbog greda u njima koje su odlične za ogrev. On svoju ne da, a najomiljeniji predmeti iz nje su mu stari ramovi sa slikama predaka i ćilimi njegovih baka.
– Ova kuća mi je važna jer čuva priče i uspomene mojih predaka. Nju je sagradio moj pradeda Vojislav Mihajlo Milovanović. Bio je ratno siroče, krenuo je od nule i za nekoliko godina stvorio jedno od najvećih imanja od Velike Plane do Grocke. Nije prošla godina, a da ne kupi neku njivu. Nije bio obrazovan, ali ga je krasila ona seljačka inteligencija koja pomera planine – priča sa ponosom njegov potomak i dodaje da je deda Voja živeo do 1981. godine.
Sve do sada, potomci deda Voje nisu bili zainteresovani za kuću. Mihajlo kaže da je i njegova majka bila potpuno ravnodušna, čak da je sve ponekad gledala i sa nipodaštavanjem. Priznaje da je verovatno upravo takav stav i bio kapisla da krene da uređuje staru kuću.
Moji vršnjaci od roditelja „beže“ kroz alkohol, droge, opijate, cigare, zatupljujuću muziku… ja sam našao spas u ovoj kući. Oni koji me poznaju, znaju da na prvo mesto stavljam Srbiju, našu tradiciju i istoriju, pa tek sve ostalo – objašnjava Mihajlo ističući da je i okolina bila potpuno ravnodušna na njegov projekat.
Naš mladi sagovornik sada može da bude ponosan. Napravio je svoj mali raj u kom, iako planira da upiše fakultet, svakako planira da ostane.
– Kuću sam sredio za sebe. Planiram da u njoj provodim slobodno vreme kao i do sada. Da se u njoj osetim kao dete među svojim precima, među svojim Div-junacima, Div-seljacima. Da se makar malo sklonim od šunda oko mene i autošovinizma mojih sunarodnika kojima je svugde bolje, samo ovde ne valja – iskren je naš sagovornik.
Mihajlo poziva sve ljude, pogotovu one van Smedereva i iz dijaspore, da slobodno dođu, posete njegov mali kutak i vide deo srpske tradicije. Obećava da će biti lepo ugošćeni, „onako kako su naši stari ugošćavali i zvanog i nezvanog“.
Na izlazu iz kuće postavio je škrinju – da svako ko je poseti ostavi koliko može. Mihajlo objašnjava – za pomoć bolesnoj deci u Srbiji i manastirima i narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji.
