Ranjiva shvatanja trenutka
O prolaznosti života
U nama beskrajnim draguljima
Pritiska munja u kamenu
Mudraca što mi tihuje
Na guvnu zimskog pejzaža.
Zašao u bunike prošlosti
Svaka me pomisao na tebe podseća.
I sa bolom jasno govorim
Šta je bilo nekad sa nama
Između nerečenih želja
Obrazi sami tiho zacrvene
Pogled sklonjen u stranu
Zna da izgubljenog na put
Spusti među same dlanove
Jačinom koja lomi balvane
Kada trupce gledam sa strane
I ne mogu da pomognem bezgrešnima.
