Iz oka kiše
U nedra grudi
Razgolićujem tkaninu
Nevine mladosti.
Dok srce ne izludi
Od aritmije ludosti
Sve čari ovoga sveta
Nose posebnu radoznalost.
Na željenu nadu prosipam
Svežinu ljubavnih dodira
Da izraste cvet u kamenu.
Kada ruža nežno plače
Nije lepo rukom zaklanjati
Kišne oblake njenog srca
Što zablista šumom lista
Dok trava ne sakrije tragove
Slomljenog srpa u potezu ruke
Razgolićujem tkaninu cvetova
Sedefnom ružom nevine ljubavi.
