Noć se sakupila u košuljici jutra izvezenih talasa niti. Dok ribari nameštaju svoju mrežu domaćin Toma naručuje svežu ribu iz Tamiša. Dogovor je pao pred Veliku Gospojinu seosku slavu domaćina. Ulov je radio dobro te nasušne večeri u vreme crkvenog posta. Spremi se velika oluja i sve ribareve mreže razbaca na drugoj obali. Kovitlala se sreća sa jednog kraja na drugi. Kako će dočekati gazdu sa ulovom? Ribar se pomoli u stranu i sledeće večeri doživi cvetanje reke. Riba se vrati u mreže, a vreme se ponovo smiri. Na trenutak oseti nevidljivu ruku na svom ramenu, koja mu se obrati duhovno: od sada ćeš redovno da ideš u crkvu, da postiš i moliš se Bogu. Mnogo si grešan bio prema ljudima. Strah udje u kosti a reči mu se uklešoše u misao, kako dalje da preživi bol. Pošto je radio ispravno nekoliko godina uzastopce, ta ruka mu postade najveća misao neba. Liturgija spasa od koje treba da živi i hrani porodicu. Ribu je svu prodao i postao pošten gradjanin sela.
