Napolju zima nosi
Pahulje naseg belila
Daleko jecaju zimske
Kruske
U didirima svoje neznosti.
Oprosti sto nerazumem
Potrebu reci i zaborava
Zivota.
Ovaj je pesma dah i sloboda
Za lepsim vremenima.
Godina ropstva vec dugo traje,
Iz sebe dajem samo najbolje.
Ono sto dusu tisti iznutra.
Mogao sam a nisam smeo
Da hodam na ivici leda
Pretvoren.
U Mozaik najlepse ljubavi
Koja nam se dogodila.
