Zaveslajem u prazno
Guram usporen vetar
Dok olupina broda
Nasukana razmišlja.
Sve i da nije bilo ništa
Ode prazna glava na gubilište
U dubinu vira gde sve prestaje
Nosim bezlične poruke
Dosadnog ostrva mira
Usporenog ritma tela
Vezuje uspomenu čoveka
U bačenoj bočici krika
Uzavrelog svemira kraja
Što nas stalno opominje
A mi nemamo hrabrosti
Da promenimo svoje živote
U brodolomu koji se nastavlja
Na obalama usahlog vira i reke.
