Srđan Đurić je pesnik i književnik, satiričar i urednik satirične rubrike portala Pokazivač. Večeras ćemo sa Đurićem pričati o književnosti i poeziji.
Ranije si najavljivao da u planu imaš novu zbirku pesama, kada možemo očekivati promociju i možeš li nam reći nešto više o njoj?
Planirao sam da objavim knjigu krajem ove godine. Međutim, došlo je do izvesnih komplikacija tako da sam objavljivanje pomerio za narednu godinu. Što se same knjige tiče, trudim se da stvorim i objavim nešto kvalitetno. Nova zbirka poezije nosiće naziv Trag u vremenu po istoimenoj pesmi iz zbirke.
Da se primetiti da imaš više pesama koje su posvećene „Gospođici“ (kakav naziv i nose) Možeš li nam otkriti o kome je reč ili će to ostati van domašaja javnosti.
Pa one su, upravo, posvećene jednoj gospođici čije će ime ne bih da otkrivam.
Retko objavljuješ svoje pesme na društvenim mrežama, da li postoji neki poseban razlog ili prvo čekaš promociju knjige?
Jedan od razloga jeste to što čekam da objavim knjigu. Ali, u poslednje vreme ne posvećujem mnogo pažnje pisanju, pre svega zbog drugih obaveza, što će se uskoro promeniti.
Tvoj komentar na savremenu poeziju koja se najčešće plasira putem društvenih mreža.
Mogu se tu naći dobre stvari. Svaka osoba ima pravo da piše i to pravo joj niko ne može oduzeti, ali problem je u tome što su ljudi tu slobodu u izražavanju shvatili previše slobodno, tako da tu pored dobrih stvari, možemo naći svega i svačega. Sve u svemu, mnogo je onih koji pišu poeziju, a jako malo pesnika.
Da li smatraš da je poezija izgubila na kvalitetu i da li misliš da savremeni pesnici koji svoje stvaralaštvo ističu isključivo putem interneta uopšte pišu poeziju ili je došlo do nastanka jedne nakaradne forme i stila kojim se autori služe?
Nije, prava i kvalitetna poezija se izdvojila iz mora stvari koje ja nazivam samo običnim tekstovima bez smisla i poente. Takvi tekstovi su najčešće puni nekih imaginarnih osećaja prema određenim osobama sa visokom dozom emocija koje su predstavljene na pogrešan način. Takođe, tu je prisutno mnogo pravopisnih grešaka koje su nedopustive. Ovakvi tekstovi se mogu nazvati nakaradnim formama.
U medijima sve manje prostora se ostavlja za kulturu i mlade autore, zašto?
Zato što se danas pod kulturom podrazumevaju razne gluposti kojima nije mesto na televizijama, pogotovo na televizijama sa nacionalnim frekvencijama! Takve stvari dobijaju sve veći prostor, šireći se na račun prave kulture i stvari sa pravim vrednostima. Jedan od ključnih problema predstavlja to što deca gledajući televiziju dolaze u direktan kontakt sa takvim stvarima koje vremenom, počinju smatrati normalnim, što je daleko od normalnog.
Saznali smo da pišeš svoj prvi roman, možeš li nam reći nešto više o njemu, koja je tema koje se roman drži?
Da, pišem roman već neko vreme. Nosiće naziv 1973 koraka i on će biti posvećen jednoj jako bitnoj osobi iz mog života. Detalje ne bih da otkrivam, još je rano.
Da li je poznata godina kada će roman i zvanično biti promovisan?
Trudim se da ne žurim sa pisanjem, jer pokušavam da uobličim i u roman unesem sve što sam planirao. Tako da o konkretnom datumu ne bih da govorim.
Mali broj mladih autora se odluči da piše roman jer ipak spada u kategoriju „krupnijih zalogaja“ za pisce sa iskustvom, koji je bio tvoj motiv kada si krenuo sa pisanjem.
To je bila želja i ništa drugo. Jednom prilikom, dok sam čitao Mešu Selimovića, pomislio sam da bih možda i ja mogao da stvorim nešto te prirode i tada sam počeo da pišem.
