Srđan Đurić: Intervju sa Vladanom Vlajkom Đurđevićem

O muzici, novom albumu i mnogim drugim temama razgovarao sam sa legendom naše pop-rok scene i osnivačem kultnog benda Neverne bebe, Vladanom Vlajkom Đurđevićem.

Kada ste počeli da se bavite muzikom?

Muzikom se bavim još od najranijeg detinjstva. S obzirom na to da mi je majka bila profesor klavira, a otac jedan od urednika tadašnjeg kultnog Radio Valjeva, to  što smo u kući imali klavir itd. bilo je samo pitanje trenutka kada ću se i ja opredeliti za to.

Zašto baš Neverne bebe, ko je dao ime bendu?

Neverne bebe su nastale u martu 1993. godine, u najgorem mogućem periodu kada je zemlja bila pod sankcijama, ogromna inflacija, rat u ex-YU itd. Ime je nonsens i predstavlja naš bunt prema svemu što sam nabrojao, a što je karakterisalo tadašnje vreme.

Na koju pesmu ste najponosniji?

Ima ih više iz raznih faza Nevernih beba, meni lično najdraža je pesma Boja sreće, sa našeg II albuma iz 1997. godine

Kako biste prokomentarisali pesmu „Suze sa zvezda padaju”?

Jedan od najlepših projekata na kojima smo učestvovali u našoj profesionalnoj karijeri. Sredinom prošle godine Milan je od Nešinog rođenog brata dobio njegov poslednji tekst koji je napisao u bolničkoj postelji, nekoliko dana pred smrt. Muzika mu je odmah izašla i to je jedna od pesama kojima se ponosim u našoj bogatoj karijeri. Posle je došao spot i sve ono lepo što se dešavalo u vidu promocije pesme koja je baš osvojila srca slušalaca.

Kakvo je Vaše mišljenje o Nenadu Raduloviću i njegovoj Poslednjoj igri leptira? Smatrate li da je njegovo delo nepravedno zapostavljeno?

     Neša leptir bio je jedan divan čovek koga sam lično poznavao i njegova veličina nije samo u muzici i tekstovima koje je stvorio sa Poslednjom igrom leptira, već kao kompletnog umetnika koji je bio neverovatan šoumen, zabavljač, glumac… Ne mislim da je njegovo delo zapostavljeno, samo je kao i večina drugih možda malo zaboravljen. Zato je pesma Suze sa zvezda padaju toliko važna, da i ovi mladi koji ne znaju ko je on bio saznaju nešto o tom divnom čoveku.

Šta možete smatrati najvećim uspehom u Vašoj karijeri?

Bez dileme naš veliki koncert u Beogradu u tadašnjoj Kombank areni (sadašnjoj Štark areni) u decembru 2013. godine. Bila je to kulminacija naše tadašnje turneje Praštam, na kojoj smo promovisali naš VI studijski CD. Nezaboravno i rečima neopisivo.

Da li uskoro možemo očekivati novi album?

Mi smo upravo u studiju i već par meseci radimo na našem novom, VIII studijskom albumu.  Za sada je gotovo oko pedeset posto zamišljenog i mislim da stvaramo naše – do sada – kapitalno delo. Očekujemo ga u januaru 2020. godine, najavićemo to na vreme.

Detalj iz detinjstva kojeg se rado sećate?

Mnogih se rado sećam, ali dan kada sam polazio u prvi razred mi je još uvek jedna od najdražih uspomena iz detinjstva, za razliku od neke druge dece mnogo sam se radovao tome.

Kakvo je Vaše mišljenje o kulturi u Srbiji?

Teško pitanje, jer imao bih toliko toga da kažem, a nemam snage! Iskreno, moje mišljenje je jako loše. U doba kada vladaju kič muzika, rijaliti programi i sl. sadržaji nisam baš veliki optimista. Prave vrednosti i neki uspešni ljudi su zapostavljeni i na margini. Dokle god bude tako, situacija će biti baš kulturološki loša.

Za kraj, šta biste poručili mladima u Srbiji?

Da veruju u sebe, da uče, stvaraju, ne podlegnu ovom teškom trenutku u kome smo sada. Da veruju da će biti bolje i da će ovde biti mesta za njih, jer kako kaže stara narodna poslovica – posle kiše uvek dolazi sunce.