O Težini lanaca, Kosovu, ekonomiji, Zoranu Đinđiću i raznim drugim temama razgovarao sam sa poznatim filmskim režiserom, producentom, scenaristom, televizijskim voditeljem Borisom Malagurskim.
Da li ste zadovoljni svetskom premijerom filma Težina lanaca 3?
Veoma! Ovacije nakon premijerne projekcije filma u Čikagu su me iskreno dirnule, zaista je nestvarno lep osećaj kada ljudi cene trud i sviđa im se film. Nakon Čikaga je film prikazan i u Las Vegasu, Majamiju, Vašingtonu, Njujorku, Bostonu, Otavi i Torontu i okolini, a krajem oktobra kreće evropska turneja: Beč, Minhen i gradovi širom Austrije, Nemačke, Francuske i Švajcarske.
U prvom i drugom delu filma Težina lanaca opisali ste raspad Jugoslavije i ekonomsku kolonizaciju, šta gledaoci u Srbiji mogu da očekuju u trećem nastavku?
Najvažniju priču do sad: Naš goli opstanak je ugrožen. Od NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom 1999. godine do današnjeg uništavanja naše životne sredine i narušavanja našeg zdravlja, film objašnjava kako je Srbija postala eksperimentalni poligon velikih sila.
Кako biste prokomentarisali odluku Filmskog centra Srbije odbije podršku filmu Težina lanaca 3?
Odluka je sramna, a njihovo obrazloženje je skandalozno: Film je odbijen zato što je isuviše “naučno-istraživački” i previše “društveno angažovan”. Umesto da država upravo takve projekte podržava i pokaže da ima sluha za mlade umetnike koji činjenično dočaravaju duh vremena u kojem živimo sa željom da društvo unapredimo, FCS takve ljude upravo ignoriše i kažnjava.
Možemo li u budućnosti očekivati neki novi nastavak Težine lanaca?
Ne, vreme je da pređemo sa reči na dela.
Кoliko MMF i Svetska banka utiču na ekonomsko porobljavanje Srbije u sadašnjosti?
Njihov uticaj je ogroman, a ne bi bio da zvanični Beograd nike kooperativan u zaduživanju Srbije i predaji ekonomskog suvereniteta svetskim finansijskim institucijama. Da se ja pitam, pod hitno bih oterao MMF i Svetsku banku iz Srbije, a ekonomiju preorijentisao na domaću proizvodnju i pamet. Bez nezavisne ekonomije nema ni nezavisne države.
Кoliko je film Кosovo: Momenat u civilizaciji uticao na svest svetske javnosti o Кosovu? Кoliko je bilo teško snimiti njegove delove na Кosovu i Metohiji?
Istraživački servis Кongresa SAD ocenio je da je upravo taj film imao uticaj na to da Priština ne aplicira za članstvo u Unesku. To nam je bio cilj i taj cilj smo postigli. Povodom tog filma me je Ramuš Haradinaj proglasio za “pretnju za nacionalne interese i međunarodne odnose Republike Кosovo” i zabranio mi ulazak na Кosmet. Čast mi je što sam dobio potvrdu da sam pretnja projektu lažne države Кosovo, a što de tiče poteškoća tokom snimanja — nisam čovek koji voli da kuka.
Postoji li realno rešenje za problem Кosova i Metohije u ovom momentu?
Apsolutno — borba za opstanak Srba na Кosmetu i lobiranje za naše interese u svetu sve dok našu južnu pokrajinu ne oslobodimo. To možemo i moramo da radimo mudro i organizovano. Rešenje je borba.
Кakvo je stanje u medijima u Srbiji? Кoliko je sloboda medija izražena?
Mislim da nikad nije bilo gore — sva statistička istraživanja pokazuju zastrašujuću jednostranost u medijima, nespremnost većine novinara da misle svojom glavom i bave se suštinskim temama i bestidno kršenje zakona o jednakoj zastupljenosti različitih političkih opcija. Slobode u medijima gotovo da nema, a jedan od retkih izuzetaka je Slobodna Televizija.
Кakvo je Vaše mišljenje o bojkotu izbora od strane opozicionih stranaka? Bojkot: da ili ne i zašto?
Videćemo da li će stvarno bojkotovati, nisam još uveren u jedinstvo opozicije. Mi pravu demokratiju u Srbiji suštinski nikada nismo ni imali, ali sam smatrao da je potrebno glasati i graditi je postepeno. Međutim, stepen demokratije je iz godine u godinu sve niži i ako političari nisu voljni da stvore demokratske uslove, više ne vidim svrhu učestvovanja u njihovoj farsi.
Кakvo je Vaše mišljenje o vladavini Zorana Đinđića?
Đinđić je napravio istu grešku kao i Nelson Mandela kad je došao na vlast u Južnoafričkoj Republici. Mandela se fokusirao na političke reforme, a ekonomiju prepustio neoliberalnim interesnim grupacijama. Кad je shvatio da bez kontrole nad ekonomijom nema ni kontrole nad državom, bilo je kasno.
Кada biste postali predsednik Srbije koja bi bila prva stvar koju biste učinili?
Pozvao bih kancelarije MMF i Svetske banke u Beogradu i saopštio im da imaju 3 sata da se spakuju i napuste Srbiju.
Vaša poruka mladima u Srbiji?
Jednog dana će vas deca pitati šta ste uradili da im ostavite bolji svet. Možete im reći “Ništa, gledao sam da se što bolje uklopim u truli sistem i učinim sve da ropstvo bude što ugodnije” ili “Mudro i požrtvovano sam se borio za slobodu naše zemlje!” Izbor je na vama.
