Tebi iz pesme
tebi iz bajke
iz večnosti
i uspavanke
tebi pesmo iznova rođena
crni beleg daju
jer ne znaju
da u tebe ulazi nebo
okovima neznano
pred tobom malom
satkanom od kosti
i vatre žive
savest čovečanstva je pala
jer nije znala
da ti ni zli vetrovi
ni pomračeni umovi
grabljivica
ništa ne mogu
jer svi ka nebu stremimo
vremenimo
bremenimo
i spas u spasenju
otečestva vidimo
da se serbska slava ne pomrači
da jači bude
ko je umirati sviko
Srbijo
ti bar imaš sebe
i vid dobrog vida
da za glavu viša
ka istoku kročiš
i u bele se knjige preseliš
da obeliš istinu
o zaveri protiv cveta
koji uveo žele
pred kojim je
i savest čovečanstva pala.
