Pod krošnjom ponosne topole
Misli se bore, skrušeno mole
I pada čemerna koprena samoći
Uzdah se predaje ljubavnoj moći
U zagrljaju nežnog bića
Da li sna ili mladića
Raspupoljala se nedra žene
U pupoljke iz želje i stene
Moja si mlada drhtava srna
U divljoj šumi ugrabljena
Ne dam da te opkoli ta seta
Nek rosna ti duša meni cveta
Volim mladog sjaj ti oka
Izronila si iz večnog muka
A ja gladan odavno snih
Zvezde iz tih očiju setnih
Nek naše ptice visoko lete
Da iz polja kopriva uzlete
Ukradimo od života osmeh
Nebeski let nikad nije greh.