Bila bih tvoj oblak u oku,
u sunce ga pretvorila,
sletela ti kȏ leptir na usne,
golicala ih da se nasmeješ –
ako me zagrliš!
Bila bih taj trn u grudima,
rascvala ga u ružu,
među prstima ti paučinu
usnama i dahom rasplela –
ako me zagrliš!
Bila bih ti senka na prozoru,
kao mačka te grlila i prela,
tog ranjenog lava u srcu
u jelenski vihor pretvorila –
ako me zagrliš!
Biću ti setnoj duši more,
sigurna luka za snove,
biću sve što poželiš –
ako mi grudi dlan tvoj poljubi.
I ako me ne zagrliš,
iz moje duše ne ideš!
