Otvara stazu nezaborava
noć hladna svetlucava.
Vri siva vrteška oka
zvezdama zasuta.
Ne dam! A nešto me vuče!
Ne! Nemojte tim putem!
Skitalice leptiri
ne slušaju pamet!
O, Bože, šta li sam noćas!
Mlada ili stasala sena?
Razbeharala trešnja
ili san godova pun?
Gde li sam? Šta li sam?
Nema, sama i sklupčana.
Caklo oka ili kamena
bora među obrvama?
Slanim zmijama zarobljene
zorno lete sunčane senke.
Igraju, pevaju zagrljene.
Gore svici, svanjava!
U noći hladnoj svetlucavoj
bije se bitka uma i srca.
U senama vri. Štit je
u brazdi besmisla!