Budi me zora
a olujna noć
po mislima luta
dok sunce grli dlanove
na belini puti ‒
utisnute otiske strasne
i sjaj oka što peva
o zvedanom dodiru.
Oblačim haljinu čednu
preko otisaka noćnih
da skrije pobedu greha
al’ iz uzdaha srećnog
pijem opojno piće ‒
teče mi venama ‒
ubrzava hod u sivilu dana
i govor tela peva:
Voleh ‒ voleh!