Stojte, galije carske! U ime svesne pošte
Klizite tihim hodom.
Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte
Nad ovom svetom vodom!
Milutin Bojić – Plava grobnica
Tihuju Jonske dubine plave
Vek im u tajnama kosti spiju
Naroda hrabrog časne zastave
Iz ponosnih rana za Srbiju.
U istoriju su krvlju tkani
Divovi koje sloboda pamti
Uče: bori se, istraj il’ gini –
Za slobodu otadžbine plamti.
I na Vidu im počivaju seni.
Herojski su Albaniju gazili
Bolesni, gladni, a ostavljeni
Umirali, retki se vratili
A rane na kamenu vidali!
Sa Ostrva smrti znani ratnici
Prah su u plavo groblje predali
I mnogi neznani stradalnici.
Na Krf je i pesnik mlad kô rosa
U koloni došao izbeglica
Spevao Pesme bola i ponosa
Dušin mu je poj Plava grobnica.
Kad sa Vida svetli Krst kameni
Put prometeja isklešu svici
I vri strašna epopeja u zeni
Hrabrih besmrtnih u kosturnici.
Srpska ratna golgota nam vrati
Sa vrhom pregalačkim na čelu
Slavu domovini – grudi zlati –
Junački je odgovor zlodelu!
Maj 2017.