Misao je buket želja složila
i sobu bez prozora ukrasila –
miris hod zarobljeni otrova.
Teški koraci tesnu sobu mere
misli se roje ‒ u duši se bore
i prolomi nemi glas tišinu:
Razori zid iz oka munjom
poleti za rajskom pticom
na krila joj se ugnezdi
u vrtove rajske uroni
i svoje nemire nahrani
zlatno runo ispredi
sukneni kaftan maštom usvili
zvezdanom prestolu pohrli
i trnovu krunu ljubavlju pozlati.
Kruna je na glavi
i žezlo u ruci –
sad teci ‒ teci u snu!