Izmigoljena iz posteljice
u snoviđenje lebdim,
u čauri sklupčana
paučine crne.
Iz semena u grudima niču
ogromni pupoljci maka,
nozdrve se šire,
sve zamirisa.
I zaplesaše vilenjaci
na zvezdanoj putanji,
u sazvežđu senki
oko te sluti,
u ledeni prah komete piju,
u zemlju neznanu nose
gde me grle munje
duginih boja
i čauru otvaraju, rađaju me
u davno zavejano vreme
i neke modre pejzaže
među četinare.
Vezana sam niti svilenom
za nevidljivo stablo
s kojeg kapa smola
i obliva me.
Moje telo od smole
vilenjak obgrli –
blesak me pije
rođenu!