Sedam gora i mora sam prešla,
u Aladinovoj pećini bila
i u osinjem gnezdu,
sa južnim vetrom jedrila,
morskih zora mirise pila,
plesala pod crvenim suncem.
Letela sam maštalicom,
spavala u korovu,
a suze u osmeh skrila.
Skupila sam ožiljke,
svila ih u lavlje ralje
da im ne priđe niko.
Ispod mesečeve tajne pevam,
ispod olovnog neba sanjam,
slavim život peharom punim i praznim.
Ne dam da u duši usahne milost,
istim korakom gazim
zakorovljenim poljem i njivom plodnom.
Ljubav je u meni živa,
listaju se izdanci zdravi –
sve ćudi života mirisom grle.
