Mom bratu Tihomiru
Kad mesečeva suza kapne na usne
Vrtlože se misli, zarobe u nesne
I u želje nestale u nepovrat –
Rat seče glave, vodi u sunovrat.
Veliki nevine opsene i truju –
Ratni psi profit od naše krvi kuju
Smeju se, bogate dok se borba bije
Ruše što su stvorile generacije.
Mladost od mladosti pod oružjem strada
Uzalud jer ratnih hijena glad vlada
Svi smo isti, isto nas granate kose
I sve majke ispod srca decu nose.
Kad nam porod raste duše se pune
A kad ustaljeno ruše, stare bune
I tad su radosti, život sokole
Kad ih rat usmrti, isto nas bole.
Imena nisu ista, ponor je isti –
Iz ratnog grotla kako u život pusti
Da l’ će uzdanice lozu nastaviti
A bake i deke unučiće grliti.
Decu rat kosi, delo je neljudi
Ništi što spaja, sve što ljubav budi
Mladost treba da uči, peva i radi
Da voli, diljem planete život gradi.
Mom bratu je bistro trideseta tekla
Omiljen, stamen, uman, časnog porekla
Izgubi mu se kobnog dana svaki trag
Posle dvadeset dve zime zacrni glas prag.
U gnezdu mi počiva uz roditelje
I životne slatko-gorke listam želje
Šta je moglo biti, a nije, i znam
Da lažu što nam kažu, sve lažu nam.
Isto se smejemo, plačemo, svi smo isti
Jedan je Svevišnji, i njeg podelili zlosti
Mir i Milost daje kad se srcem molimo
I uči nas da u miru dobro činimo.
Ljudi, da nam um ne otvrdne, mislite
Ne verujte huškačima – Živite!
Laž govornika sa trona narod ojadi –
Život je jedan – zlo razara, Ljubav gradi!
Jul 2015.
