U grudima žene seljanke
junačko srce kuca –
bosiljna je snaga
za sve što život donese,
što zla vremena uzmu.
U grudima žene seljanke
žito se njiše, a kamen klija,
mirišu na ispečeni hleb
i tek pomuženo mleko,
a blagodat iz smernog oka sja.
Ruke žene seljanke
milostive su i verne
kad ih sunce peče i grad bije,
kad brazde ispucale kišu čekaju
i kada suze niz obraze liju.
Ruke žene seljanke
hranilice su porodice,
sunce i sneg se u njima smenjuju.
I kad sneži blagorodne ostaju –
milovanje su, sluge njivi, temeljac kući.