Pero mu ne spava.
Snovi i java,
svila i stanac,
belac i vranac,
nesanice krote.
Duša se kovitla
kao beskrila ptica
Misli u viru
žedni duh ispija.
Predaje peru plamen
za večni pomen.
Reč kao na klaviru
rekvijem razvija.
Pesnik ne umire –
ponosni stub bivstva
uvire u vreme.
U kosmičkoj tajni
pesme mu ostaju.
Trajni su zapisi,
večni u svetlosti.
Čovek ili pesnik?
Pero je trag u vremenu!
Pesnik je večnik!