Svetle tamnim sjajem oči mile dobre
Bolna gledam milost lica glatka bleda:
Sine, čuvaj tatu, dan je da se mre –
Srce mi steže brižnost pogleda
Suve suze grebu, pogled mi je bistar
A gorak je vazduh i reč mi je pusta –
Misao me seče, peče, vrišti vetar
U prozore grane bubnjaju hrasta
Kopne ruke majke, meke kao dečje
Ljubim ih i čvrsto stežem uz moj skut
I primam milu glavu u naručje
Da je ispratim na poslednji put
Same smo, oči su joj pune svetlosti
I do vreline lica hladi se telo –
Lete mi mislima slike prošlosti
Njen uzdah kopni na moje srce svelo
Draga mi je glava klonula na grudi
I telo u kom sam iz zrnca iznikla –
U meni posan krš i kamen se budi
Neću plakati – Glavu gore je rekla
Kupam je – snagu mi moj Anđeo pruža
I u beli vez oblačim joj telo –
Na usne stavljam lati belih ruža
Mamin miris bdi u duši neuvelo.
Oktobar 2003.
