U krvi joj teče reka planinska,
duša joj obala puna pupoljaka,
pesma juga vri u venama,
severac je nemilosrdno lomi,
korake radosne gore munje –
skamenila je snove u nedrima.
Padaju kapi biserne i ugljene
u brzak reke planinske –
zaustave tok.
Iz bujice izranjaju tonovi,
kamen se rascveta –
poteče pesma.
Iz nje bukti san po san,
obala se zašareni
dugom u nebo porinuta,
prolećnim čarima bogata.
Treperi tišina –
pršte iskre.
Zora zove –
kosi sve raspupoljalo,
ledi tok reke planinske.
