Zmijice vijugavo po staklu hrle
Suze neba na moj prozor zakucale
Zima se ledenim uzdahom primakla
Postelja meka, ruka sna me dotakla
Staklo mi briše sanjivo oko
Te reke tamne ušće duboko
Svi glasi tajni gore u oku
Primakni usne, umiri huku
Ispij izvore jesenjeg lišća
Tonu u boje životnog ušća
Slavinu otvori iz ubranog toka
Vodu pij izvorsku, u ždrelu te čeka
Udahni tok reci koja se greje
Razmili kapljice u izvore tvoje
Istine izbroji uzdahom nemira
Na željama ponesi me iz tvog vira
Nadošla voda iz proletnjeg izvora
Prska vrelinu iz jesenjeg žubora
Grleći tvoju reku u vreme bura
Zri život u staklu jesenjeg prozora
Kišu iz misli briše liska zelena
U skutu života zaspala je sena
Još malo putujmo prolećem iz snova
Svi velovi prekriće ih zaborava
