Polomljen prozor suza otvara
Ledni su prsti jer bura hara
Srce iz inja u kosi sneva
Po godinama severac seva
Proletnja zri livada iz sna
Na mesečini sva je od nesna
Razbeharale zaplešu sene –
Vrisak u srcu vreme ne vene
Svi dani zlatni su pokošeni
Zamirišu setom orošeni
I mlado klasje iz oka teče
Da koru hleba kamenu seče.