Dečak iz Rotama žudi ka pučini,
Ćud mu talasava burna je kô more,
Vizijom svog pera čitača opčini,
Nad postanjem zemnim reči mu se ore.
Zrake duše vezu skaske čipke lirske
Ontičke, zanosne – stih je kô muzika,
Svojoj Nori peva – odlaze iz Irske
Da istoči duša sve iz strasnog krika.
Odzvanja iz pera mis’o modernizma:
Dablinci i povest o mladim snovima
Ispovesti duha – melemna divizma,
Iz Uliksa časi Leopolda Bluma
Danas Bloomsday – a pre osporena,
I pesništvo čudnog, usamljenog momka
Kamerna muzika, hvaljena, kuđena
Melodičnih reči slika tiho gromka.
Spoznao je ljubav odane Irkinje,
Stihovi se strasni roje kô pčelice
Žeravice žudne u vrisak buktinje
Brzine plamene ptice sokolice.
Kamerna muzika kô minstrel vremeni
Zvuk jezika versi svileni je tečni,
Krstari Engleskom i celi svet pleni,
Dok u Dablinu bdi Džojs u bronzi večni.
Decembar 2017.