Polako u plićak Pacifika zagazi
Pogleda u nebo – dugo i molitveno
Pa dva bela oblutka iz bistrine uze
Poljubi ih, stavi u džep i prekrsti se
Taj čovek, mali rastom – gorostasne snage
Jedan je od nas – stamen, sve nadrastao nas
Duhovnošću, smernošću i blagodarnošću
Dušu blaži tihom reči – kȏ tamjan leči –
Gojko Stojčević, na Usekovanje rođen –
Vaspitač, veroučitelj, monah, vladika
Na tronu Svetog Save ustoličen kao
Četrdeset i četvrti srpski Patrijarh
Po apostolu Pavlu dobio je ime –
Sa njegovim smislom stopljen – mali pred Bogom
Veliki u bivstvu – u Svetlosti je večan –
Misionarstvom žedne i gladne celio
Zanate znao, stvarao – i rezbario –
Naravstven, blagorazuman – sušta sabornost
Simvol vere i slovljen: „Svetac koji hoda“
Zdravlja je krhkog bio – isceliv’o ga Bog
„Budimo ljudi, uvek i svuda“ – zavešta
Njegova Svetost svom rodu i narodima –
Patrijarha Pavla vernici molitvama
Ispratiše u večnost – pred pretke u Svetlost.
