Lice ti maska,
iz oka različak
seje seme u nesan,
teku reke ponoćne,
tope – pupolj raste.
Žudim da masku ti
skinem, na bledo lice
sipam sunašca skrita,
san usnule duše udišem
i nevidljivo inje istapam.
Nisi prolaznik,
bitak si – i ne dam
da severac sve razveje,
da iskre misli izblede.
Čuvam te u večnosti duše!