U kočije vatrene nebeske
Lepe kao šara arabeske
San bele upregnuo je ate
Da nahrani ukradene sate.
Iz galopa kopita varniči mašta
Iz tame to blesak je bilu života
Zvezdaju iskre ‒ sreća i seta ‒
Milost i bol u polju noći cveta.
Cvetaju iskre iz polja noćna
Izraslo cveće je pesma setna ‒
San je zaleva kapljama svica
Iz tajne duše za život srca.
Pesma sanjara setno miluje srce
U osmehe zore sadi noćne svice ‒
Vekovna je to opstanka sadnja
A života greh, milost i kušnja.