Lažna reč iz pohlepe sija
Prevari narod iluzija
Stižu oblaci u crnini
Nestaju sunca u nigdini
I zaledi zima proleće
Trne sve što život pokreće
Ala stoglava vulkan ada je
Bistre misli truje, ne haje
Razjapila neman čeljusti
Otrov lije, narodu zlosti
Grlo steže uma bistrinu
Životi tonu u tamninu
Ali dobro je vidra hitra
Otrov plavi, ostaje bistra
Na obalu grabi kamenu
Klija i u ratnom vremenu
Otrov pije prah ispod kamena
A mresti sunca sloga zena
Iz tamnine život razvija –
Naivnost je temelj iluzija!