U prethodnom prilogu se dalo videti u nekom zrelom, i poznom, frankovskom periodu Španija uopšte nije imala mršavu strip
produkciju, a ovog puta ćemo baciti naglasak na komične stripove; još jednim kadrom ćemo dočarati veoma značajan
nacionalni strip Zipi & Zape – kreator H. Eskobar Saliente (1908 – 1994), bavio se ovim nestašnim dečacima od 1947/8., a kasnije su se i drugi nadovezali sa njihovim dogodovštinama (ugl. 2000-2002., ne i posle toga – ugl. tandem J. C. Ramis – Joaquin Cera) Kao izvesna parodija na Supermena, tu je Superlopez (rađen od 1973, od tandema Jan + Efepe) A sada, da posvetimo pažnju nekim junacima koji su često bili ugošćeni i u našim izdanjima, posebno u „Politikinom zabavniku“ i donekle u „Stripoteci“, „Strip zabavniku“ i dr. I, tu imamo ono što takođe napomenuh, ti stripovi su uglavnom bili označeni samo po naslovu, dok se imena autora i njihovo poreklo uopšte nisu mogli identifikovati u tim izdanjima, mada je bila primetna stilska sličnost između pojedinih ostvarenja. Ovde imamo posla sa dva glavna velikana ovog stripa – prvo je na redu Fransisko Ibanjez (F. Ibáñez Talavera, r. 1936.) kome možemo biti zahvalni za sledeću plejadu:
Gotovo kultni Filemon i Mortadelo – kod nas uglavnom prvođeni kao Šule Globus i Zriki Švargla, o dva neobična detektiva,
od kojih se jedan (Zriki) pojavi čudesno prerušen (bez posebnog komentara) u drvo, jelena, moped i dr, i to npr. na kraju priče, bežeći od besa ovog drugog nakon što je nešto zabrljao! – Strip je pokrenut još 1958., a uz povremenu pomoć saradnika još uvek istrajava… Tu je i Ulica luckastih broj 13 (13, Rue del percebe – prepoznatljiva tabla sa presekom atmosfere u jednoj stambenoj zgradi, počev od tipa koji se u potkrovlju skriva od poverilaca i izvodi smicalice), pa La Familia Trabisonda, u kojoj neki pamte, po naški, Šacu Ubavića i njegove bližnje, zatim nama manje poznati Chicha Tato y Clodoveo i, da pomenemo još Potrčka – za njega je bila posebna muka izguglati odgovarajuću odrednicu, dok nismo negde naišli na originalni naziv El Botones Sacarino! Inače, maestro Ibanjez je povremeno pominjao kao uzor belgijskog velikana Frankena – i pored razlika u grafičkoj realizaciji, možemo se složitii da Potrčko deluje kao neka kombinacija Spirua i Gastona, ali o tom-potom…
Manuel Vaskez (M. Vasquez Gallego, 1930 – 1995) nam je podario tajnog agenta Šeprtljića (Anacleto, agente secreto, nedavno filmovan), pa su tu La Familia Cebolleta (setimo se Đokice i njegovog raspričanog dugobradog dede veterana), već pominjane Sestre Hilda (uz učešće drugih saradnika i sledbenika), zatim Feliciano, Angelito , čak i neko samoparodijsko delo ‘Čika Vaskez’ (El Tio Vasquez) i dr.
– NASTAVIĆE SE –
