Sinoć sam hteo da ti kažem
najlepše reči o ljubavi,
najlepše laži o nama,
ali si pred zoru nestala
i otišla u beskraj.
Sinoć sam hteo da odsviram
najlepšu pesmu na tvojoj liri
da dotaknem tanke žice,
i da ih nežno, nežno milujem
stvarajući umilnu melodiju ljubavi,
a ti si sa prvim zracima nestala
i otišla u nepoznato.
Hteo sam da ti pokažem
kako nastaju pesme
i gde se rađaju stihovi,
najlepše igračke večitog dečaka,
a ti si samo htela da znaš
kako da mi naneseš bol,
i nestala bez traga.
Još tugujem za tobom,
i želim da znam
koji te noćas putevi vode
i čije je naručje
tvoje boravište.
Kuda si otišla?
Gde da te tražim?
Oči su ti u oblacima,
a ruke vetar što miluje,
pod tvojim nogama nastaju izvori
čija je voda hladna
kao tvoja ljubav.
Kada se osmehneš zasija sunce,
ali zrak nije upućen meni,
i ako znam to, opet me činiš srećnim,
jer ćeš uvek biti u mojim snovima
onakva kakvu te želim.
