Malo sam srećan, malo zabrinut, malo ljut…
Sve je poznato, a osećam kao da je prvi put.
I moje poneke sede što se smeše
toliko dobro ne hteše.
Ali, ono što ne htedoh, dobio sam.
Ono šta sam dobio – poželeo sam.
I šta sada…Pitam se usred ovog snežnog grada.
Da li je i ona meni toliko rada?
Osećam iz prvog puta, osećam iz srca cela…
Osećam osećaj nesmela.
A smelost ga ruši, kao od karata kulu,
gazi ga kao jabuku trulu.
Smelost sme, želja želi, telo tera…
Da li će se spojiti sva tri smera?
U jedan pravac, put što ka tebi vodi…
Mojoj potrebi, mojoj slobodi.
Da se oslobodim patnji, bola i muke…
I da dočekam na sebi tvoj pogled, osmeh i ruke.
