Čitao je te prijatne
letnje noć pisma dva,
za njega od njemu bliskih
bića…
Čitao je polako, vraćao se
na rečenice već pročitane,
analizirao ih, tražeći sebe
u njima, te prijatne letnje
noći…
Miris papira požutelog sa
slovima bledim, nisu ga
omeli… Čitao je pažljivo,
po više puta, dok su sećanja
lebdela pred očima, a suze tekle
polako i nezaustavivo..